I poraz je za ljude

Zasto ljudi tesko priznaju poraz? U cemu je problem reci- izgubio sam!

Vise nije vazno iz kojih razloga, jednostavno to trebamo prihvatiti i okrenuti se SEBI i svom zivotu, a ne podrivati i dalje neciji zivot i osudjivati nekoga za poraz.Traziti iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, cackati po tudjem zivotu, pokusavati sa raznim smicalicama i provokacijama, sve ciniti kako ne bi dosli do recenice koju kad- tad moramo izgovoriti – pogresio/la sam.

Svaki poraz bilo u poslu,sportu, ljubavi, skoli – treba da bude jedno novo iskustvo za nas. Prihvatiti i ne upadati vise u stare mustre ponasanja, tako kazu psiholozi, ne vracati se na staro, to je zavrsena prica, zaklopljena knjiga, nego napred…

Moji porazi su samo moji i moje pobede su samo moje!

Ovo nisu saveti i ne preporucujem nikome da se ovako ponasa, ovo su moja razmisljanja i moja vidjenja zivota…

Ne delim besplatne recepte, to rado prepustam drugima …

Ovaj Blog je autorizovan pod imenom „sarahstory“ . Znaci da pisac ovog Bloga ima pravo da odluci koji ce tekst i kada biti objavljen a takodje i kada biti zakljucan. Samo pisac donosi odluku o sadrzaju teksta. I jos nesto moj Blog je dostupan svima koji ga pronadju na bilo koji nacin, znaci javno je dostupan svim osobama, ali necu dozvoliti da me niko vredja, bilo sa imenom, bilo bez imena i to JAVNO!

Zahvaljujem se prijateljima Bloga na podrsci !!!!

47 thoughts on “I poraz je za ljude

  1. Iz poraza se uci i to je najbolniji nacin.
    Treba ostati dostojastven i ne zatvarati vrata pred sobom jer nikada ne znamo kada cemo istim putem ici.

  2. Ljudima je teško da priznaju jer bi to automatski bilo priznanje i da su glupi ili bili glupi jedno vreme (ok, znam da ‘glup’ nije politički korektno, zato svako kome taj deo para uši nek zameni sa ‘manje pametan/a’) . kad se konačno suočimo oči u oči sa svojim greškama pripisujemo ih slučajnosti ili lošoj sreći, a čim vežemo u nizu par ‘povoljnih’ izbora po nas, oni postaju dokaz naše sposobnosti u ‘nekom cv-ju’.

    Malo ko može dostojanstveno da izvede onaj deo
    -Jbg, bio sam glup/a, idemo dalje.

    ali koliko god bili malobrojni ipak ih ima i dokazuju da se i to priznanje može izvesti, bar pred sobom, ako ne pred drugima.

    • Da, priznati poraz ped sobom, priznati da nismo odgovarli, bili dovoljno spretni ili sta vec, a ne da zbog svoje neposobnosti stalno krivimo druge i stalno od sebe pavimo zrtvu, pa danas smo o tome pricale, kako GospoJica zeli da od sebe napravi zrtvu, mislim meni muka posle bilo, islo mi na povrcanje:mrgreen: od previse slatkorecivosti😀
      haha koja zrtva!
      no, to smo vec obradile😉

      • slatkorečivost je oduvek bila (i ostala) operisana od dobronamernosti, bar je to danas svima jasno, a što se tiče dobrih namera uvek se pozivam na ‘onu’
        učini mi uslugu, ne čini mi usluge! 😉

        • Razmisljala sam juce o tvojim pametnim recima koje si mi napisala,
          i da je zapravo tako, da sam ja to videla drugacije i da si mi pomogla da vidim to na drugi nacin : kad neko pokusava da napravi zrtvu od sebe i da se sa zrtvovanjem nekome slihta, i izigrava heroja“ nacije“- no, od sad pa ubuduce tu je moj PR- tim da mi ukaze na propuste i da mi po potrebi otvori oci jer trenutno vidim sve po malo duplo :mrgreen: 😆 😆

  3. Ne slažem se ,jer na ovim prostorima je prisutno geslo da većina mora da bude poražena, a „plava krv“ima prava na sve!

    • Breskvice
      najteze od svega, mnogi od nas bi uvek da menjaju druge, i da krive druge😉
      ali nazalost, svako od nas je samo za sebe odgovoran 🙂

    • Vala baš – ali neke stvari možda ipak ne bi trebalo da menjamo kod sebe, možda smo OK, iako u manjini
      Npr. ne bi trebalo menjati breskvicu u nektarinu

  4. Sve zavisi u čemu je neko poražen i koliko mu je to u datom treniutku važno. Ne mora uvek da znači da poraz posledica nečije gluposti ili greške.🙂
    Ni psiholozi nisu uvek dosledni onome što savetuju druge, što znaju iz knjiga, kada se sami osećaju poraženo…😉

    • Crno ili belo
      naravno da je vazno u cemu je porazen. Nije jednostavno ni kada izgubim teniski mec, a kamoli dozivim poraz na poslu, ja sam ljuta i trazila sam pre razloge kod drugih ne kod sebe, eto !
      E a onda sam sela i rekla, ne ja sam kriva, ja sam pogesno uradila, odigrala ili sta vec:D
      A odavno sam prestala da zivim po pravilima knjiga i ljubavnih filmova, mada mnogi od nas koriste jos uvek fraze i zive rukovodeci se njima…
      Ima mnogo poraza i pobeda, samo trebamo stajati uz njih u oba slucaja …

      • Primetila sam da se ovde na blogu veoma često govori o vlastitim greškama i sopstvenoj krivici i ljudi su skloni da baš tako gledaju na tuđe, a i svoje poraze i padove. Ne znam o čemu je reč…. Potrebna određena doza samokritičnosti, ali uopšte nisam saglasna sa tim da je svako uvek sam kriv i sam odgovoran baš za sve. Da je tako, ne bi postojali sudovi, ne bi se tražila pravda, ne bi postojala razlika između pravde i nepravde… Nekada su mečevi unapred namešteni i zna se pobednik i poraženi bez obzira na kvalitete…
        Inače, dobro je kada jesmo pogrešili da to priznamo sebi, da stojimo uz poraze, kao što kažeš, i idemo dalje…🙂

  5. ja sam opusteno procitao naslov „i porez je za ljude“ i sve vreme razmisljam – sta je ovoj Sari, izgleda stigli racuni za porez, kad ono ozbiljna tema… uuuu, nista ne pricam bez PR zelene i shunjalice😀

    • Ib
      haha 😆
      kao i uvek dobro si me nasmejao😀
      doslo vreme za porEz😉
      Ivane znas sta je jos falilo gore u komentaru: Saro, pisi ljubavne price to ti odlicno ide, maNse zeno porEza😉

      Bez PR necu vise pustiti ni jedan tekst :mrgreen:

        • Ib
          celu noc sam smisljala pricu, kucala, brisala, slagala, dodaval, oduzimala,i stavila je jutros konacno na stranicu i nije mi e dopala, ali na srecu imam vec napisane romanticne price pa eto njih 😉

  6. Porazi i pobede ne postoje. Postoje samo iskustva. Osećaj poraza ili pobede je vrlo subjektivan i kratkovid, jer nismo u stanju da sagledavamo šta konkretno dešavanje znači na duže staze. Nema ni krivice. Odgovornosti – da. Jesmo odgovorni za sve što nam se u životu dešava, makar i ne bili u stanju da svoju odgovornost sagledamo. Ali, krivice nema, zato ne treba ni sebe kinjiti, nego oprostiti.

    • A kad ja izgubim mec sa 6:1 6:2 , to je poraz, ja obicno malkice sizim, nekad mi dodje da tresnem reket o zemlju, ali se brzo saberem,jer je preskup, pa se bas ako mora,lupim sakom po celu😆 to je poraz, onaj pravi sportski, adrenalinski😉
      Iskustvo nas nauci pameti … najozbiljnije.

      Ne slazem se sa tobom da krivica ne postoji. Onda nam se mnoge stvari ne bi desavale Kako u privatnom, tako u poslovnom svetu, i da ne treba kinjiti sebe, ali ni druge!
      Mozes ti poraz nazvati novim iskustvom, ali on je poraz iz kojeg mozes ako zelisa da nesto naucis, ili da i dalje teras po svome.

      I naravno morali bi da definisemo o kojim porazima razgovaramo, pa bi se tako i odgovori koncentrisali na tu „posebnu“ tematiku….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s