O svemu po malo…

„O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.“ Dj. Balasevic

…i pojavio se! Posle kise, magle, hladnih dana i snega koji je provejavao, konacno je i on ponovo stigao- suncan dan!Okupan, cist, svetlo plavog pogleda, zlatne kose. Stigao je jutros prvim vozom.

Stigao je! Rasirila sam ruke i krenula u novu nedelju. Razdragano, radosno, sa neizbeznim osmehom na licu. Nada i vera su uvek u dzepu njegovog i mog kaputa.

Otvorila sam sirom prozore. Sunce se osmehuje. Ovo je prelepo jutro za pocetak nedelje, kao nekad kada je moja nedelja zapocinjala  utorkom.

Rano jutros, pomogla sam mladoj ranjenoj ptici. Sletela je juce, po veoma hladnom vremenu, tik iznad nasih glava, na mokru travu. Juce nije zelela da joj pomognemo, danas je, sama docupkala do mojih nogu. Ugrejala sam je i smestila na suvo. Uskoro ce ponovo leteti. Rana na krlilu nije velika, zarasce brzo i  ona ce odleteti u novo prostranstvo.
Mala crna ptica, sa sivim tackicam na vratu i malenoj cubi na glavi. Kao dam sam videla osmeh na njenom kljunu. Juce sam videla samo osmehe komsijskih macaka i njihova oblizivanja. Danas su vec bile na odstojanju.

Cuda ipak postoje, samo moramo verovati u njih. Pticu sam uspela da spasem. On je stigao- osuncan i topao.

Ptica ranjenih krila, izabrala je moju travu za spustanje na zemlju. Ucinila me je srecnom. Uspela sam joj pomoci. Drhtala sam, dok sam joj cistila ranu, drhtala sam jer sam osecala njeno maleno srce kako kuca na mojim rukama, osetila sam i jedno srce koje kuca u necijim grudima, istim ritmom kao moje. Osetila sam srecu koju cuvam pod velom i ne dam joj da izroni, da se pokaze, cuvam je, od tudjih pogleda, cuvam je, da je ne rane. To je dar osecati,dar je dati srce, dar je dobiti ga nazad, dar je pronaci Most ka toj sreci. Lep je osecaj darivanja.
Bogatsvo je nositi srecu u sebi, bogatsvo je, tu srecu prepoznati i onda kad mislimo da nismo srecni- jesmo-o, jesmo- samo smo previse okupirani svetom, da bi tu srecu i tada u tim momentima osetili i prepoznali i pravim imenom nazvali.

Darujem vam moj zagrljaj srece, neka vas prati u ovoj nedelji…

23 thoughts on “O svemu po malo…

    • Veco
      lepo te je videti ponovo sa nama, jako si me obradovala.
      pronasla sam Most, -jesam – darivanje to je dar…
      hvala ti :))))

  1. Tekst mi se jako dopao, narocito deo o spasavanju ptice, o kojem zalogaju odvojenom za mace, konstataciji o bogatstvu i sreci, darivanju… :OK:. Ako je tekst istinit, veliki pozdrav i pohvala od mene jer u tvojim grudima, verovatno, kuca jedno veliko srce sto je divno sresti u ova smutna vremena ♥.

  2. ranjeni orao😉

    dok srce jace tuce u rukama tvojim
    drhtav pogled ceka ruku tvoju
    da ranu isceli.

    eto vidis, procitam tvoj post i odmah mi dodje inpsiracija za pisanje😀
    kod Dude kisa, kod tebe sunce, a kod mene prolece😀

    • Hey Ivane, haha , sto mi drago zbog ove inspiracije😉
      videla sam novi „T“ ali nisam znala gde da „udenem“ komentar😆
      prestala sam da se nadam da ces naci odgovarajuci portal i „temu“ :mrgreen:
      kod mene ‘ladno u — 🙂

      • hej, objasnicu ti za T na hiljadarku i ja ga istrazujem i mogu ti reci da je nesto fenomenalno sto sam mogao da nadjam… definitivno bolje od svih drustvenih mreza

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s