U trenu dok hoda…

Nema veze na kom je kontinentu, ni u kojoj drzavi kad cuje Bajagu, Lana ima osecaj da je  u svom rodnom gradu.  Njegova muzika vrati joj sve iscezle mirise, sve boje jeseni pored Save, Dunava i tihe Jasenice. Slike mladog pruca svuda oko nje i spretne ruke dedine kako ga savijaju i uplicu u najlepse korpe. Miris koji se tesko zaboravlja.

Vidi slike opalog lisca sa krosnje kestena u dvoristu  i skupljene orahe na gomilice. Dudove fleke na njenoj beloj bluzi i osmeh prabake.
Vrate se svi ukusi i mirisi obranog grozdja iz pletenih korpi. Cuje pesmu beraca.  Vidi brezuljke prekrivene vinogradima i mirise podrume namirisane svezim, mladim vinom.
Vidi bakinu toplu sobu ispunjenu mirisom dunja i svezom vezom ruzmarina.
Zamirise bundeva iz rerne.

Na stolu nanizan red, ljutih crvenih papricica kao koralna ogrlica lezi spremljen da se okaci, na drveni zid magaze. Venci crvene paprike  sijaju na  suncu i crvenom bojom boje dan, zaljute decije usne, kane po koja suza , ali radost je uvek prisutna.

Zamirisu susene sljive iz zemljanih peci.
Nizala je Lana niske suvih sljiva, na tanki crveni konac, pazila da umesto sljive ne probode svoje decije prste.

Zamirisu na tren i bakine krofne sa dzemom od sljiva.
Lana hoda, nosi mirise u nozdrvama, jesenje slike u ocima, skuplja kestenje po opalom liscu i pevusi…

Susti opalo lisce pod Laninim nogama, daleko od rodnog doma, u gradu koji naziva svojom kucom. Jos jedna jesen ostavlja tragove za sobom. Jos jednom se sunce povlaci i prepusta carstvo zimskim silama… Jos jedna nada odlazi  u nebo, nada da ce tuga koju Lana oseca otici  sama na neko pusto ostrvo bez nje. Tuga moze da prezivi i na pustom ostrvu. Obicno nju prate suze, a Lana ne zeli vise da im se imena seca…

Bogatsvo je nositi ovakve slike u medaljonu uspomena. Nositi bakin bros na reveru i u njemu mirise detinjstva.
Dok god drvo ima korenje nece se osusiti. Mirise jutros ruzmarin na stolu, daleko od malog sumadijskog grada.

39 thoughts on “U trenu dok hoda…

  1. Septembra ,27.boravio sam jednodnevno u Palanci pokraj Jasenice,ako je ona ta koja boji mirisnim i emocionalnim notama Lanine jeseni minule.
    Bili Krstovdanski dani…
    I zaista kupio korpu od upletenog pruća-kažu za grožđe a ja ću u nju slagati već nešto drugo.

    • Jeste Boro bas taj grad na Jasenici. Krstovdanski dani- dugo nisam bila tamo u to vreme … A korpe su mali umetnicki radovi .
      pozdrav

  2. Naslikano svim bojama jesenje zlatne sete🙂. I uvek pomislim: hvala na divnom uspomenama koje umeju da oboje dane i obaviju nas mirisom proživljene sreće🙂.

    • Uh, perlo, kud je spomenu🙂 sad ću da se stuštim na pijacu da vidim ima li bundeve🙂 eto, šta su sećanja🙂 uhvati to nas sve, s vremena na vreme🙂

        • Dank für die Begrüßung🙂
          da, loša sećanja se zaboravljaju, brišu, reinstaliraš hard disk na kom ćeš čuvati srećnija i lepša sećanja i buditi se sa osmehom🙂 ta lepa sećanja te i vode tamo gde pripadaš, kući…🙂
          Aufwachen mit einem Lächeln🙂

          • Aufwachen mit einem Lächeln😀
            es klingt auch sehr schön … sogar besser als auf englisch… 😉

            Da, secanja nas vode kroz proslost…

  3. Divan tekst. Jednostavno miriše… Samo, nije mi jasno za fleku od dudinja, jel’ onih belih ili crnih🙂 . Ne verujem da su današnji klinci videli dud.

  4. sad si me podsetila na moje detinjstvo i slatko od smokava na ormanu moje bake i miris prvog prolećnog zraka sunca preko livade koja se budi…

    za Lanu… i sve nas: )

    • Hvala ti, Bravarice da, smokve samo nedostaju… 🙂 i musmule u kasnu jesen… ma mnogi ih nisu nikada ni videli a kamoli probali. Hvala ti za Bajagu i pesmu, rekla sam vec „Bajaga je za mene vreme prozivljeno u Beogradu, moja kuca“…😀

      P.S
      pun pogodak, probudila si ovom pesmom jos neka secanja😉

  5. „…uzimas cipele za setanje kroz snove,
    ulica voli ritam tvojih koraka
    vetar se provlaci kroz nepoznate reci
    asflat se miluje sa tvojim stiklama,
    suvise mekan da bi mogao to da spreci
    vece je puno tvojih tragova…
    kad hodas, ne zastajkujes, zemlju ne dodirujes,
    a mene ne primecujes i uporno se trudis
    da me prodje pozuda, vec drhtim od tvog pogleda
    iz nekih starih razloga….“

    P.S
    veceras pocinjemo sa ovom pesmom, zagrevanje pocinje u autu, a onda PARTY do zore…😀
    Vreme je!!!!!!!!!!!!

    • Sanja😀
      hvala i sama sam uzivala u vracanju slika iz jednog vremena…
      vazno je da umemo da cenimo i da ga se rado setimo …
      poz

    • Lugar
      odlican izbor, nemas pojma kako volim ove kilometre i ovu razdaljinu😆
      i pase ovog prepodneva, bas bas… ti, blesavi kilometri… 😉

  6. plavi safir je pjesma koju mnogo volim i koja i meni miriše na divne uspomene. Uvjek kad je čujem odem u neku drugu dimenziju iliti drugo vrijeme, sa osmjehom.
    Svake godine idem u Šumadiju na berbu, pa su mi zbog toga bliski mirisi koje opisuješ.

    evo još jedne koju ja volim ( a nadam se i ti)

    • Volim naravno, samo moj voz ide na drugu, kracu stranu 😉
      .“tuga mi je velika, velika ko…ja ne mogu poslati ljubav jer se ne salje,
      nit sam mogla poneti sobom poljupce…
      … ti si tamo negde iza onih planina, dal’ si mozda zaspao ili si budan kao ja…
      …Nije vodka rakija, mada nocas udara, tuga mi je velika, velika…k’o austria…“ 😀 /izdvojih nekoliko redaka iz pesme za svoju dusu … 😉
      Sumadija i berba to je posebna slika😀
      Hvala Dolly

    • „…ravno, ravno nigde brda, ravno mi je sve,
      jer u mome srcu vec odavno drugi stanuje…. “

      😉 uzecu samo ovaj deo… jos ne zelim da ga zaboravim, bar ne ovog trenutno u srcu… 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s