Hajde, ne kvari…

Tog 15.10.2011,
hteli su da pobegnu od stvarnosti, da se raduju veceri uz ljude koji misle i govore na njihovom jeziku. Njih cetvoro su pozeleli da ovu posebnu noc proslave uz zvuke poznatih nota.

Nisu imali veliki izbor. Stigli su u klub u blizini. Dimna zavesa je kao magla skrivala lica ljudi.  Zatvorila su se vrata i ostavila za njima hladnu jesenju noc.

Muzika je bila previse glasna i bilo  je previse zbijenih ljudi u malom zatvorenom prostoru. Zene su plesale u ritmu muzike, muskarci su se veselili uz podignute case i uz glasne povike povremeno odobravali  pevacev izbor pesme.
Domovina u malom. Ovde na ovom tlu koje se ne zove domovinom.
Njih dvoje su stajali jedno pored drugog. Dva stranca na malom parcetu jedne davno izgubljene domovine, kao na malenom ostrvu u okeanu.

Nisu se do te veceri poznavali ali su osecali bliskost. Te veceri su, prvi put pruzili ruku jedno drugome  i izgovorili imena.
Sa svakom novom otpevanom notom postajali su sve blizi i blizi. Ostvro je postajalo sve manje, a osecaj pripadnosti sve veci.
Sati su prolazili, jurili su ka zori. Vreme je nezaustavljivo teklo ostavljajuci tragove na umornim licima.
Zapitala se u jednom trenutku – sta radi ovde u gustom dimu?
Pomislila je da mozda  ipak treba  da krene kuci?
Sigurno je i on primetio grc na njenom licu.
Mora prestati da se zapitkuje, mora!
Osecala se sigurno i srecno pored njega, kao nikada do tada na nekom javnom mestu i zato nije zelela da krene.
Nakon dugo vremena osetila je da uziva u svakom pogledu i svakom osmehu.
Iznenada je osetila  nezni dodir necijih prstiju na ramenu i poznati glas, glas koji joj uvek iznova sapne pravu recenicu u pravom trenutku -“ disi, smiri se, hajde, ne kvari svaki put! Dodirni njegove prste, sklopi ih u svojoj saci, obgrli njegovo telo, zazmuri i plesi, plesi…“

15.10.2011
♥R

21 thoughts on “Hajde, ne kvari…

  1. Sjsjano kao i uvek ..da moramo da biramo koja nam je omiljena tvoja prica uf al bi se namucili🙂

  2. Znaš kako kaže Mira Banjac: Čovek koji nema svoju kafanu i nije čovek😆 DakleM, pleši bona, samo pleši😀

    ( ovog puta, ne sa mnom, jelte😀 )

  3. Ja vec vidim cijelu scenu. Ples je njem ali senzualni razgovor. Najljepsi je kad ga srce vodi. Niti govori koju nogu da pokrenes prvo, niti se brine o taktu , jer ti sve vec sama osjecas, cak i one najsuptilnije znakove koji postavljaju sve na pravo mijesto i u pravo vrijeme.

    Al’ sam razvezla!😉🙂

  4. bila sam ubeđena da sam ostavila komentar ovde, ne sećam se šta sam mudro rekla, ali pridružiću se glasu s kraja priče:

    “..disi, hajde ne kvari svaki put! Dodirni njegove prste, sklopi ih u svojoj saci, zazmuri i plesi, plesi…“

    • sve je tako jednostavno a opet komlplikovano do…😉
      dotakne me ljubav i nestane a da je se nisam ni nagledala, ni nauzivala ….😦
      brzo, pebrzo su nestali voljeni koraci iz moje ulice, suskanje jakne i poznati sapat…
      nase pesme, nasa vina, nasi pogledi i dodiri… i ne sluti koliko ga volim…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s