Kad sreca nije jedna lala

Lana je zamenila ravnicu brdovitim predelima. Ucila da hoda sa brda na brdo. Ucila da pesaci i osvaja planinske vrhove. Naucila da hoda i u dvoje. Jednom ili dva puta pritom pala. Kotrljala se niz brdo hvatajuci zrake sunca i smejuci se divokozama koje su je zacudjeno gledale, kao da njima strmina ne moze nista. I nije mogla, one imaju prirodnu rucnu kocnicu.  Ljudi se obicno strmoglave u ambis. Koze ne!

Ostali su proplanci prosarani poljskim cvecem. Ostale su mnoge lekovite trave neobrane i cajevi neskuvani. Ostale su i mnoge osusene grane najuukusnijih zelenih listova, jer koze ne brste sve sto im dodje pod nos, vec samo odabrane biljke.

U podnozju planina ostala su polja lala. Na njima  je tesko pronaci  lalu, onu koja samo nama pripada, ako se oko nje nikada nismo odistinski potrudili.
Jednoga dana prestala je da obilazi planinske proplanke, da se smeje i trci za leptirima.
Pustila je njega da ode.  Nije vise htela  ni da pokusa da ga zadrzi, jer sve, bas sve, jednom izgubi svaki smisao… cak i u ravnici…

29 thoughts on “Kad sreca nije jedna lala

    • @ Shunjalica – Kad smo vec kod brda: „Ko na brdo ak’ i malo stoji, vise vidi no onaj pod brdom“. Respekt ravnici, uzivam u njima, al’ glasam za planine. Verovatno i poreklo cini svoje😀.

  1. SVe ovo sto pises mozes da procitas uz pratnju muzike na Youtube-u sa slikama i videces magiju🙂

  2. A ko zna . . Neki put pomišljam da mi sami ne dozvoljavamo da budemo pronađeni . . Ko zna . .

    Ne znam što me ove tvoje reči baš dotaknuše. Strašno mi se sviđa kako si ovo napisala!

  3. Crveni flomaster, ciza, period orijentacije i nova i cista stranica za pisanje.
    Knjiga sadrzi bezbroj kapitala, a sto je najvaznije ti je pises i kreiras upravo
    po svojoj mjeri. Samo naprijed, sve je moguce!🙂

    • Afroditta
      u prici je bio i flomaster, ali je nisam objavila kao celinu, ovo je samo zakljucak iz price, a kad je doradim ide i taj deo sa flomasterom i konacno nova orijentacija😀
      da , da dala si mi inspiraciju, nego sta ! 😉
      i slazem se sa tobom sve je moguce, samo se moramo priviknuti da je tako 😉

  4. često po nešto ostane nedorečeno i uvijek baš smisleno bude kad neko ode, odleprša, izgazi travu… prosto bona ne bi imalo smisla da ostane🙂
    Fora je u tome što mi to uvijek ne znamo na vrijeme.
    Dakle smisao postoji, u drugom obliku, u drugom neubranom cvijetu, drugoj boji, drugoj travi, novom načinu kuvanja čaja, novim koracima po planinama, brdima i dolinama..

  5. Da demantujem Šunjalicu: Ne zna se šta se krije iza planine, ali zato je ravnica nepregledna, i takodje se ne zna šta se krije iza horizonta… možda jedna lala, pažljivo negovana🙂 Lepi pozdravi!

    • Breskvice
      mislim da je Lana jako uporna, nece ona tek tako odustati, pa sta su dva „strmoglavljenja“ naspram ostatka zivota🙂
      a covek ponesto i od koza nauci 😆

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s