ON

…kao Alekandar Makedonski.

Gledam tvoje krupne smedje oči. Pune su suza.
Gledam te dugo nesklanjujući pogled, jer želim da ti u mojim očima pročitaš i osetiš svu moju ljubav koju recima crtam po tvom srcu i  sve ono što se ne usudim reći, i ono što ja naslućujem u tvojim.

Gledaš i ti mene zamagljenim pogledom. Nelagodno ti je, jer ratnici ne placu, zato mi se primices lagano i dodirujes moje usne. Kao po komandi zatvaramo oci i prepustamo se samo dodiru usana. Reci nisu potrebene. Suze ne zele da kvare, one se pretvaraju u vatrene iskre.
Prosaputao si, ponesen emocijama : “ ne gasi vatru, pusti neka gori… cekaj me, vraticu se za koji dan…“

Nosim tvoje dodire, osmehe,  poljucpe, poglede kao amajliju oko vrata. Nevidljivi znak na mome vratu dodiruje kozu i greje je izmedju grudi a srce ono na svaki dodir nevidljive amajlije zasvira muziku vatrenih iskrica… Osvajas me, deo po deo iako si daleko, snagom ratnika sa velikim neznim srcem i recima koje biras za mene.

Jedne hladne jesenje noci, nisi mi dozvolio da padnem. Zgrabio si snazno moju ruku. Snazniji i nezniji dodir jos nisam osetila, a ni tu sigurnost dok te drzi samo jedna ruka.

Vrtela sam se bez straha u tvojoj ruci kao staklena balerina na ledu. Okretala i osecala da ne mogu da padnem, da stakleni dodiri otapaju led. A da moje krhko telo postaje nesalomivo i neprobojno staklo.
Dok klizim niz tvoje rame i cekam da me jos jednom zavrtis, vec zelim da okret prestane i ponovo naslonim glavu na tvoje grudi. Da se spoje nase nevidljive amajlije i ponesu nas, u samo nama poznati svet.

Drugi dan *adventa je. Jos jedna nedelja uz predivne zelene svece. Sklopila sam ruku i zatvorila saku. Tu si u mojoj toploj ruci. Drzim te i cuvam. Sapucem „srecno“ i verujem da me osecas na svojim grudima, tamo daleko i znam da i ti verujes u taj osecaj.

Ω

*Advent, lat. adventus– oznacava vreme u kojem se hriscani pripremaju za Bozic. Pocinje 4 nedelje pre Bozica i prva nedelja oznacava i pocetak crkvene godine, takodje je i vreme posta. A svake nedelje se upali po jedna nova sveca…

20 thoughts on “ON

    • Bero,
      hvala, citala sam jos jednom naglas i da, zvuci tako kako ti kazes, a ja verujem iskusnom piscu; setila sam se sada i Tagorine pesme “ Ceznem“ bila je to prva pesma koju sam recitovala sa nekih petnaestak godina pred publikom, secam se da sam nedeljama vezbala pred ogledalom…. 😆

    • ja uzdisem za vazduhom ha-haha, to mi nije Zelence palo na pamet,😉
      Unapred sam joj zabranila da se priblizava svecama a posebno da ih drzi u ruci😆
      tako da nema izvestaja😛
      sreca je lepa samo dok se ceka a i kad stigne na konju😀

    • 🙂 zeleno, ne zahebaji, bre! ne videh ja ovo na vreme, a bila na mestu i na vreme ( tamo )🙄 a vas dve nemo’te baš sve „kruške“ da pojedete! čalabrc, deo po deo, jaCno! i sutra oćem da vidim ođe čupavce, pod ‘itno, žeMske nijedne

      odjava🙂
      sutra će se Jopet ulogujem da čujem ‘el ste bile dobre *

      • mi smo uvek dobre🙄
        cupavaca sve manje, a i krempita… sto se ovde jede😉 ??
        kruske sve opale😆 e sad se ja opet prisetih pesme i to one ispod kruske😉

    • Breskvice
      drago mi je da si osetila tu svu toplinu… tako je bilo i dok sam pisala, ovo mi je mozda jedan od najdrazih romanticnih tekstova… 😉
      Mozda ovo „vas“ se stopi…. sa ceznjom….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s