Izbegavam…

Negde bez mene smejes se sam.
Izbegavam da pricam o tome.

…kad se dvoje ljudi sretnu, nisu vazne njihove godine, vazno je sta iz toga nastane. Ljubav ne poznaje granice, ni razdaljine, ni gradove, ne poznaje boju koze, religiju, broj godina.
Ipak izbegavam da pricam o tome.

…ali da li je moguce izbeci Amorovu strelu koja pogadja na slepo.
Izbegavam da dam odgovor.
Zato, ne slusam vise glavu, vec trcim za srcem. U glasu cujem neki nespokoj. U tvom i u mom. Razdvojenost od samo nekoliko dana oduzima mi krila, a ti mi oduzimas dah.
Stigao je oktobar.
Oktobar je iznenada doneo nesto novo. Kise su prestale. Sitiglo je prolece  sa tobom, po drugi put u nas mali grad.

Spoznala  sam nacin na koji zelim da me neko voli. Uspela da ispricam i izvedem zakljucak iz svih prica. Koliko puta sam samo cula- reci sta zelis, evo rekla sam. Zelim tebe.

Naucila sam da citam izmedju redova. Naucila sam da tumacim reci. Naucila sam i da slova na papiru ne znace nista. Izbrisala sam davno uramljenu pesmu. Razbila mermernu plocu jedne ulice i vratila slova iz „starog pisma“ na metalni okvir sa nazivom iste.

U moj crno- beli svet stiglo je jos nekoliko boja. Tvrdoglavo se jos uvek drzim iznosenih i starih stvari. Ne pustam ih sa lakocom u spremljenu vrecu pored nogu.
Osluskujem jos uvek korake. Cujem poznate zvuke i cini mi se kao da suskaju tvoje papuce dok klize niz hrastove stepenice.
Prasak nabreklog drveta od toplote kuce se prolomi kroz noc. Trgne me svaki put i uplasi kao da je prvi. Zatvorim sanjive oci, obrisem suze koje se iskradu za tren i nakvase jastuk.

Tamo negde smejes se sam.
Izbegavam da te sanjam.

Jutro donese sunce, zvonjavu telefona i jedno „dobro jutro“. U glasu opet prepoznam nespokoj. Kako da verujem, kad sigurnosti nikad nije ni bilo? Pogled mi luta po stolu. Solja kafe i loto listic precrtan, zguzvan lezi ispred mene, ceka da pogodim njime kantu za smece i ubacim „trojku“ sa ove razdaljine. U kosarci je to veliki dobitak. Osmehujem se pri toj zamisli.
Izbegavam da mislim na tebe.

Ne volim pravila i pitam se ko ih jos voli? Tu su da bi smo ih ponekad prekrsili, zar ne? Smejem se opet pri toj pomisli i prepustam carobnoj muzici sa radija.
Jos uvek cekam, da se pojavis bas ti, kakvog sam te zamislila i doneses sve ono o cemu izbegavm da pricam.

Prekrsila sam jos jedno pravilo i nije mi zao, jer si ti dotrcao i preskocio kapiju.
Izbegavam to da potvrdim.

 


38 thoughts on “Izbegavam…

  1. Čini mi se da sam jednom čuo da odžačari donose sreću, a u tvojoj priči ma ni jednog nema🙂 Vidim, tu je loto listić, ali… Bajke se uglavnom završavaju na sedam, ili šest pogodaka; naravno, u onim starinskim, toliko puta ispričanim, prepričanim sa dodavanjem ili oduzimanjem, dok u ovim modernim bajkama tip dolazi sa mobilnjakom u ruci, beli konj je u garaži da ne pokisne na ulicama i ne pokupi nečisti sneg😉 Pod P.S. da dodam da sam na tudju odgovornost uspeo da ne prepoznam nikog nepoznatog😀 Inače, kažu da zima traje sve dok ne stigne proleće🙂 Lepi pozdravi!

    • haha Dolly, ma sve se moze kad se hoce😉
      čeznja- uh sto volim ovu rec… mnogo je volim i mnogo čeznem… da ti/ mu kazem ….😉

  2. „čim igra dobije pravila – pretvara se u zamor,
    igrom se treba igrati !“ MIKA ANTIC…
    Tako je i sa Životom🙂 Srećno, i po srcu, znaš sve🙂

    • hehe😀 draga moja afroditta, razumemo se nas dve u recima i izmedju njih😉
      fali ova trojka, ali vezbam ubacicu je u ovoj novoj godinu, pazi sta ti kazem😉
      u sportu sam mozda i najbolje na nogama a i sportisti su oni sto podrzavaju te trojke😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s