Ona

Da li je mozda ostala sama?
Njen pogled nesto skriva, zar ne?
O Bože, zašto su joj obrazi tako rumeni a kosa negovana i lepa?
Pogledaj samo kako zanosno hoda? Pritom joj osmeh sa usana ne silazi.
Ona izgleda srecno i zanosno.
Gde li sada živi?
To Ona samo zbog nasih pogleda tako izgleda i hoda,pretvara se i glumi?
Ima li mozda nekog novog dasu?
Kako samo, sigurno hoda ulicama grada kao da je na nekoj modnoj pisti?
Nema vise mesta sumnji, mislim da Ona nesto skriva!
Prošla je  vec godina od kada je njen zivot krenuo u nekom novom nezeljenom smeru. Zato je cesto pod prismotrom radoznalih ociju, znanin i neznanih. Pogotovo komsije iz ulice izviruju na kapije i prozore, prate pomno sve promene na njoj i oko nje. Cim se garazna vrata uz buku koju prave pri otvaranju ili zatvaranju aktiviraju, komsijski prozori naprasno ozive. Svi kao da bas u tom momentu pohrle da pripale cigarete i provire kroz prozor. Ona i njena kuca su objekat komsijskih izvidnica i noseva zarivenih u prozorska stakla.
To je cini nervoznom i ponekad ljutom.
Ona se protiv sopstvenog straha i nesigurnosti  bori osmehom.
Njen zivotni put ide smerom koji je ona izabrala a pritom ni ona nema carobnu kuglu u kojoj bi mogla da vidi buducnos vec zivi sat za satom, dan za danom.
Gomilaju se danima, mesecima odluke koje mora da donese sama, bez podrske, uz ogromnu odgovornost prema porodici i prvenstveno sebi samoj.
Svoju nesigurnost, podrhtavanje ruku i nogu, kad primeti da je posmatraju prekriva malim zenskim oruzjima: skloni pramen kose sa lica, popravi frizuru, udahne duboko i nastavi hod. U jedno je sigurna, ne zeli da je sazaljevaju. Taj osecaj, nikada nije mogla da podnese. Ako joj se place to radi u svoja cetiri zida, podocnjake brise sminkom i osmehom.
Ovo je mali grad.
Sta vide ti nepoznati i radoznali ljudi?
Vide jednu lepo negovanu cetrdesetogodisnajkinju, preplanule koze, duge plave kose. Zenu koja vredno radi. Brine se o svojoj familiji, prijateljima. Uziva u sportu. Trci, igra tenis, planinari i uziva da peva iako ne pogadja ni jedan ton, ali muzika je pored sporta njen eliksir zdravog zivota.

Oni koji misle da nesto znaju o njoj  su ili culi njeno ime ili videli negde njenu sliku i to bi bilo to. No, bas takvi obicno raspredaju price o njoj a da pritom nikada nisu sa njom razmenili niti jednu rec.

Cak ni njeni najblizi prijatelji ne mogu da naslute kako je postava njene duse zakrpljena i prepravljena na vise mesta. Zakrpljena kao paukova mreza koja spaja sve  tanke niti i krajeve u jedan cvor.
Svaki taj zakrpljeni šav je jedna njena pobeda vise i nova nada na izvoru zivota.

Posmatrci vide lepotu kojom zraci ta mlada zena, njenu nedodirljivost i magicnost. Njena harizma i njena razdraganost su predmet prica na kapijskim sastancima, male ulice.
A Ona, pazi kako hoda. Drzi do sebe i uz osmeh povremeno ispravi pognuta ramena i nastavi svoj zanosni hod.Nikada nije prosla bez pozdrava.
I nije vazno na kojoj strani ulice stoji. Ona uvek stoji ponosno i hrabro.
Ulica mirise na lipu i med. Povetarac se igra u njenoj dugoj plavoj kosi. Jos jedan dan je iza nje. Ostavila je tamo negde nove tragove. Podelila je osmehe slucajnim prolaznicima. Zadovoljna je i koncentrisana na sebe i svoj zivot.
Mnogo toga je u godini iza nje podelila na pola bas skoro sve osim tuge. Njena tuga je nedeljiva.

Na ovom novom putu kroz zivot, Ona je ponovo srela i upoznala sebe. Na tim susretima prebrojala je postojece oziljke. Arhivirala bol i suze. Zakljucala sanduk sa proslim zivotom i krenula sa  starim i zaraslim oziljcima jos jaca i sigurnija u sebe na  jedan novi put.

Fazit:
Uhvatiti se sa zivotom u kostac onda kada nam ne ide, kada nas boli, kada mislimo da samo gubimo, kada nas samara i grebe, stvara rane i pretvara nas u ranjenu zver, je momenat kada podvlacimo crtu, sumiramo i donosimo odluke koje nam daju snagu  i nadu da kroz tu borbu naucimo da se izdignemo iznad poraza. Jer i svaki  poraz je iskustvo vise. Pritom zapakujemo sujetu i posaljemo je na daleko putovanje, sto dalje od nas.

Tada kada se u dubini duse susretnemo i suocimo sami sa sobom i svojim bolom shvatimo zapravo ko smo mi. Onda kada nam se u ogledalu nase duse svidi to sto vidimo, e tada smo pobedili.
Zivot je vecita slagalica poput Rubikove kocke. Dugo se neda sloziti, ali je moguce.

Ako pogledamo oko sebe, videcemo da svako od nas ima neku zakrpu.Ti savovi nisu uvek vidljivi.
Neki od nas ih nose na licu, neki u ocima,neko u glasu, neko na kozi a neko duboko u dusi.Svi smo mi krpljeni i sastavljani nevidljivim nitima zivota. Zlatom i srmom prosiveni, jedinstveni svako na svoj nacin.

Prestanimo biti povrsni. Ne sudimo ljudima cije smo ime tamo negde culi. Iza svakog od nas stoji zivot i nikada necemo unapred saznati sta nas ceka sutra.
Mnogo je povrsnih ljudi, mnogo je neiskrenih i pokvarenih dusa, ali ima u tom moru i onih pravih vrednih zbog kojih se vredi boriti.
Mirise opet lipa. Radja se jos jedan novi dan.
ONA nije prividjenje.Ona je stvarna i realna, jedna od nas.
Ona je putnik sa nevidljivim savovima na dusi, sa dva kofera i dva deteta u ruci.
Neka ih sreca prati gde god bili.

Tekst: Slavica Rankovic

P.S
„Covek koji pobedi druge-jak je; Covek koji pobedi sebe -svemocan je.“
Kineska mudrost.

32 mišljenja na „Ona

  1. Putevi su krivudavi, i teško je putovati u jednom pravcu, ali skoro se uvek stigne na kraj puta. Oni koji ne stignu… pa, oni i ne putuju!

  2. Oh… kako putuje Ona…
    i kako zazvone zvona
    i kako kipti vasiona
    od tog njenog zova – samo u ponoć
    kad pred sopstvenim likom
    i pred urušenom njihovom slikom
    ona glas pušta od bola
    i bude joj lakše…

    1. Prekrasno uradjen video,muzika, stihovi sve ….
      hvala Bravaraice…
      uzivanje je slusati tvoje predloge…. i uvek pogodis pravo u srce … 😉

  3. Povratni ping: "Neke odgovore znam, mnoge ne, ali to je moj motiv da naučim nešto novo i da podelim sa drugima." - Amarilis | Džepna Venera blog

  4. Tanja

    Raznih načina putovanja ima. Ja ipak biram ovakav kakav si nam ovde predstavila! Mnogo ti hvala na ohrabrenju!

    1. afroditta
      da lepo je pomesati boje i dodati po malo jabukovog sirca da duze ostanu sveze:))
      zbrka i nije ponekad tako losa 😉
      no, Ona – je imala i previse pa bi malo da poslaze sve na svoje mesto… 😆

  5. …da li moze u ovom zivotu da bude nesto jednostvano i da traje bez da ga skoro uvek neke sporedne stvari i okolnosti koje ne prestaju da budu nesrecne ogranicavaju?

    1. može ako naučimo da sporednim stvarima ne pridajemo značaj. Znam lako je to reći, ali nije mnogo teško ni realizovati 😉

      na kraju putovanja najčešće ponovo sretnemo sebe, obično začuđenu mišlju kako je bilo lijepo, jednostavno otputovati, udisati mirise….
      Ali za put je potrebno zakoračiti. Krenuti.
      A znam da si čigra 😉

      1. Cigra se zavrtela i pronasla svoj centar i onda je opet nesto sporedno promenilo njen krug… ali vratio joj je on veru u srecu i nesto sto je zelela celi zivot, uspela je da zavrati… u paketu… und es wird alles gut … kazu ovde… 🙂
        hvala Dolly, na odabranim recima koje uvek pronadju put do srca … 🙂
        uz dve cigre je sve puno lakse 😉

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s