Miriše zumbul…

Stojim. Ne okrećem glavu u stranu. Sklanjam nemirne kovrdže sa lica. Zatrepćem povremeno zbog martovskog toplog sunca i kihnem jer u nozdrvama osetim nepoznato golicanje. Stojim bosa na granitnom kamenu ispred kuće. Cekam da kao po običaju preskočiš kapiju umesto da je otvoriš i iznerviraš se zbog brave koja opet škripi. Donosiš sa sobom vedar osmeh pun topline, iako bi zbog neizvesnosti koja te prati, trebao biti tužan ali takav si ti, ne pristaješ na predaju.

Osvojili su me tvoja pozitivna energija i upornost. Volim i što veruješ da ljubav nije samo reč. Prija mi kad se trudis oko mene. Pamtis sitne detalje. Slusas pazljivo dok pricam. Volim kad navučeš  tvoju crnu kapu skoro do preko očijju i onda izviruješ pod njom krupnim dečačkim očima, neko bi pomislio da si lopov. Zapravo ti to i jesi – ukrao si moje srce.
Često mi govoriš, da se moramo smejati, radovati svakom danu i da ne postoje gradovi ni razdaljnine koje nas mogu razdvojiti, jer nas će, dok god smo živi vezivati jedan cvet i jedan zivot.

Violetni zumbul otvara svoje latice i gle’ evo prve pčele! Obećala sam, neću plakati. Biću hrabra i kad dodje taj dan. Znam da bićeš tu.

Volim zumbule. Šteta što ne cvetaju preko cele godine. Jednom sam ih dobila na poklon od tebe. Prvo sam bila iznenadjena odabirom, no kasnije sam shvatila da nije moglo biti drugačije. Bili su to zumbuli zasadjeni u velikoj saksiji sa krtolama. Rekao si, da ne želis,da procvetaju samo jednom, već da želiš da cvetaju u mom vrtu mnogo godina i da ćeš sa njihovim mirisom i ti biti uvek prisutan.
Sećam se, da si mi tada, nežno zabranio da plačem. Krišom sam brisala suze koje nisam mogla da zaustavim i obećala važno, da ću se brinuti o njemu. Upoznali smo se u vreme kada je sunce otislo na zimslki odmor. Bila je to prelepa kasna jesen. Pregurali smo mrazeve i ledene dane. Mnogo snega.
Stiglo je opet proleće. Procvetao je zumbul. Gledam ga i ovog jutra dok te čekam.

 

13 thoughts on “Miriše zumbul…

  1. Proleće i zubuli, ima li šta lepše. I ja sam želela pisati o njima, ali nisam stigla… U šumi sam nedavno naišla na divlje zumbule… Sitni cvetići od kojih se plavi zemlja.. a mirišuuuu…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s