Svi smo u istoj ulici

Smtr je konačna stvar. Nje se ne trebamo bojati, niti od nje strahovati. Ona se desi i gotovo, ali život, život je težak, nepredvidiv i ponekad toliko nepravedan da boli, da od njega sve boli i da ta bol ponekad samo utihne, kao kad drvo dogoreva na vatri a onda odjednom bukne vatra sa novim komadom drveta.

Volimo, ne volimo, radujemo se, ne radujemo, trčimo, padamo, ustajemo, plačemo, smejemo … Kao na filmu, smenjuju se scene i glumci u našem životu. Zavesa se podiže i spušta kao i prozorske roletne. Ponekad zaboravimo na njih, na plan, na sate i minute, otrčimo u pogrešnom smeru za nekom novom nadom, utrčimo u pogrešan autobus, obujemo pocepane čarape, obučemo naopako gaće, sve je to život, zar ne?

Umorila sam se. Možda zato što se tuga ne moze podeliti na dvoje. Možda i zato što se bol ne može namazati marmeladom od sljiva i pojesti sa vrucim palačinkama.
Probala sam danas da trčim za jednim bumbarom. Zumzao je neumorno oko moje glave dok sam sredjivala vrt. Baš me je razljutio i probala sam da ga stignem. I ma koliko on bio trom i sav onako okrugao i crn, nisam uspela da ga uhvatim. Jureći tako sam umalo pala preko komšijske ograde, bilo je ili on ili ja. Bumbar je sretno odleteo, ja sam radosno pozdravila komšiju Mishela i zavrsila priču.

Osećam se pomalo ispražnjeno. Mozda i ovo aprilsko vreme utiče na moja osećanja. Verujem da vam je poznat osecaj kada nemate ideja i kada vam je sve ravno do….Švajcarske… i dalje… da, baš tako, ne vidim trenutno ni alpe sa belim vrhovima tik ispred nosa, ali vidim moju prijatelejicu koja maše sa prozora preko puta i osmehuje mi se najradosnijim osmehom na svetu…
Zbog nje sam ustala, zbog nje sam napravila kafu i zbog nje sam izasla na klupu ispred kuce, da podelimo taj osmeh zajedno i nasmejemo se nasim zivotima onako u brk.
Šta bih ja bez nje? Moji prijatelji su ostali uz mene, oni ljudi koje nisu pokvarili evri i naslovnice sa raznoraznih casopisa.
A ti mali žuto-crni bumbaru, pripazi se i budi fin, jer eto mene opet, nemoj da me ljutiš…

Jedno veliko hvala mojim prijateljima! Iskrenim i odanim i u najtezim vremenima.

19 thoughts on “Svi smo u istoj ulici

    • Imam srece da sam okruzena dobrim komsijama,
      I da su mi neki od njih pravi prijatelji,
      juce sam mislila o tome, kako bi mi zapravo
      bilo da oni nisu baš sada uz mene🙂

  1. Bez prijatelja i dragih osoba čak ni uspjeh nije tako lijep (ako ga, dakle, nemaš s kim podijeliti). Koliko tek oni znače u tužnim trenucima, ne treba ni naglašavati. Čuvaj se bumbara🙂 i on će se čuvati tebe, siguran sam…

  2. Lepo si to Saro napisala …pogotovu ovo na kraju , ako ne bi imali prijatelja sta bi imali

  3. Šta li ti je zamutilo pogled tako? Sigurna sam da nije lako,ali kao sto kazes,scene se smenjuju i sve je lakse uz prijateljski osmeh…saljem ti i ja jedan🙂

  4. kad sve izgubi smisao, prijatelji dođu i daju nam razlog da se opet nasmejemo… rvo, smejem se sad zajedno sa vama….🙂🙂🙂

    veeeliiikiii zagrljaj za tebe i tvoju prijateljicu s druge strane ulice.. :*

    • pravi prijatelji su uvek dobar razlog , da to je istina … i zato ih i cuvamo kao kap vode na dlanu, zapravo oni se sami cuvaju …🙂

  5. Malčice sam zauzet ovih dana, jer se spremam, ipak, otići odavde, i eto, stigoh kod tebe, na blog; i evo šta imam da ti kažem: Ja volim široke, prohodne ulice, i zna se da je dobra stvar kada ulica ide u dva pravca, onamo i ovamo🙂 Katkad se predje na ovu, pa na onu stranu; katkad se okrenemo za 180 stepeni, i idemo u suprotnom pravcu. Smrt? Nemam nameru da umrem, no kada budem stigao do poslednjeg trenutka svog života, mislim da već sada znam da će negiranje te činjenice biti moja najveća greška na kugli zemaljskoj… Sve ostalo je, zapravo, lepota života koja je protkana manje lepim stvarima, što me ne sprečava da ti pošaljem lepe pozdrave sa severa države gde još živim, uz opasku: Ništa bez prijatelja!

  6. „Da bi postojalo prijazeljstvo, prijatelji treba da veruju jedan drugom, a da bi verovali treba da su prijatelji“, L. N. Tolstoj

    „Prijatelj koji sam dođe, dvaput je dobrodošao“, nemačka poslovica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s