Sve ono o cemu sam sanjala

Ne volim rastanke jer ne umem da zadrzim suze. Ne volim ni hladne zeleznicke hodnike, ni pruge koje vode daleko od mesta na kome sam, ni vozove sto mi svaki put kad krenu odnesu po jedan deo srca.
Tog 4. maja, moje celo srce je otislo sa jednim vozom. Iscupao ga je iznenada i poneo sa svojom sirenom u noc.
Ne moram vam pricati detalje ove price, verujem da je slicna mnogim vasim pricama. Pronadju se dve duse, zeljne radosti. Kazu, kao kad poklopac pronadje svoj lonac, kad krpa pronadje zakpru, kad… se sve kockice sloze… nestvarno, kao u snu.

Najvredniji i najinteresntniji poklon koji sam ikada do sada dobila od zivota, a prestala sam da verujem u skoro sva cuda. Ovo cudo me je oborilo sa nogu i to samo u nekoliko plesnih koraka.
Pocela sam da se pitam, da nije ovo samo iluzija? Sta mi je? Mozda neka cudna bolest? Ma, koji mi je vrag? Gledam se u ogledalu i ne prepoznajem.
Hodam pravih ledja, uzdignute glave dok cudne cestice kruze oko mene. Primecuju ih i drugi. Ja se pravim pomalo  blesava, a srce ono bi da vrisne. I zavristalo je te noci na hladnom zeleznickom peronu.

Izmedju mojih sigurnih koraka, utrcalo je jedno“ali“ i saplelo me. Brzo sam ustala i potrcala da ga stignem. Utrcalo je u voz i odnelo dva srca odjednom.

Imala sam veliku srecu, dobiti tebe na dar, bas onda kada sam to najmanje ocekivala. Nisam sigurna da ce se to ikada vise ponoviti, kao sto je i svaka prica na svoj nacin drugacija, takvi smo i mi ljudi. Zato i znam, da se ljudi kao mi, retko sretnu, i znam, da sam samo zbog Tebe, ponovo pocela da verujem u ljubav.

Moji prijatelji su veliki diplomati, cekaju strpljivo rasplet situacije i svaki dan ponavljaju “ da zbogom nije i kraj,“ i proricu srecan zavrsetak, a ja kazem da su previse pod utiskom Joksimoviceve pesme „nije ljubav stvar“.
Pa zar ljubav moze da ceka? Moze li?

Ja bih okrenula zemaljsku kuglu, sklonila sve oblake sa neba da ti ne zaklanjaju mesec, rasirila  najsjajniji zvezdani strik, zaustavila voz usnama…
Sakupila sve lopte na igralistu i slozila na policu umesto knjiga…
Malo je toga, sta Ja ne bih uradila.

Sve ono o cemu sam sanjala je u tebi a sve to, stalo je u jedan voz.
Ostao je prazan peron iza nas i kofer pun uspomena.

9 thoughts on “Sve ono o cemu sam sanjala

  1. Draga moja! Imam za tebe jednu korisnu informaciju: Vozovi odlaze i dolaze! Vozovi odnose i donose… No, kao što rekoše tvoji prijatelji, nadaju se pozitivnom kraju! Dakle, glavu gore, jer do dana sudnjeg može puno toga da se dogodi i da se zgodi! Lepi pozdravi iz kišne Subotice!

    • Kisa pada i ovde i nimalo ne olaksava situaciju.Hladno i tmurno. Pitam se, dokle vise? Obruc je sve uzi nikako da se rasiri i donese mir na horizontu… Hvala na ovom dragom komentaru!
      Veliki pozdrav

    • jedan trenutak, moze da potraje cak i dvadeset godina, a onda nestane kao da nikad nije ni postojao, tuga jedna od zivota… a nasuprot njemu, opet Nada, jer kuda bi smo bez nje… kuda…?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s