Izmedju dve lopte

Secate se skolskih spomenara? Skoro svaka devojcica imala je po nekoliko. Dnevnnici i spomenari sa slikama Sarah Kay. Prava mala invazija sarenih svescica, stihova i prica u njima.
Proslo je od tada mnogo godina, nekoliko zivota i na stotine napisanih strana nevidljivim mastilom, ukrasnim slovima i slicicama.
Pronasla sam jedan sinoc. Preziveo je mnoga seljenja, dva rata i jos mnogo sto-sta. Okretala sam pazljivo pozutele izguzvane stranice, smejala se svojim pokusajima i stihovima napisanim najlepsim slovima i rukopisom. Zelje i snovi jedne devojcice izmedju korica starog spomenara i medju njima jedan Vasa. Jedna sportska ljubav, daleka, pomalo zaboravljena ali evo tu na papiru  jos uvek zivi.
Zaziveo je deo snova iz spomenara. Trenuci sa treninga, vezbe sa loptom. Ja, ponovo na sportskom terenu. Moja odbojkaska ekipa. Svi su bili tu. Osecam da mi nedostaju.
Nisam imala hrabrosti. Nisam imala ni snage, ni samopouzdanja, ta zelja me je gusila godinama. Trcala sam, vozila biciklo, planinarila, ma sta nisam, ali lopta ona je deo mojih ruku, ona je deo moje duse od trenutka kada sam prohodala i dobila prvo onu krpenu, pa kasnije i pravu koznu i ni jedan drugi vid sporta je ne moze zameniti.
Prosle su godine.

Ti si doneo jednu drugaciju loptu sa sobom.
Vratio si me u dane kad sam bila zeljna uspeha. Kada sam gorela od zelje da se dokopam tima „crvene zvezde“ i da osvojim svet. Vratio si me tamo gde sam uvek pripadala, a jedna mala bezazlena prehlada sve te snove pokopala. Sada sam tu uz tebe, bodrim te i dajem sve ono sto je meni nedostojalo u godinama kada sam ja bila na terenu.
Tvoj osmeh je decacko nevin. Ponekad kao da se ne uklapa sa tvojim sirokim ramenima i tvojom snaznom desnicom. E, tada bih na njoj nacrtala osmeh da ne izgleda tako zastrasujuce snazno, a znam da mora!

Spretno cavrljas uz caj, med i vanilu. Pustam te da pricas, dok pokusavam da odgonetnem svaki tvoj pogled. Pogled tako topao i drag dok klizi po mom licu.
Gledam kako nas gledaju. Upadljivo zainteresovano prate nase pokrete. Ima li tu necega vise od samo pogleda, zednih zbog duge razdvojenosti, ukrstenih, dalekih puteva i cudnih sudbina.

Zastajes na tren, gubis nit, gledas me pomalo zbunjeno, sklanjas pogled u stranu ali nastavljas da pricas.
O, pomislila sam da ces stati, da nemas vise reci, ni prica, a ti u poslednjoj sekundi izvuces jos jednu ne ispricanu iz rukava.
Spretno kao madjionicar kad sakrije zeca u svom cilindru, krijes svoju zbunjenost iza osmeha i nevinog decackog pogleda.
Trudis se da osetim ozbiljnost u tvom glasu. Slatko namrgodjen me upozoravas da ti se ne smejem, da ne remetim vaznost i lepotu trenutka. Klimam glavom i slazem se napucenih usana, kao klinka koja je uhvacena u lazi.
Pustam da me vodis kroz sadasnjost, bez buducnosti, bez juce, samo sada i svakog dana iznova. Konacno je i zivotno iskustvo donelo nesto lepo sa sobom. Konacno se isplacuje ovaj zivot i prozivljeno u njemu.

Dopada mi se ova sloboda i mir koji osecam tu negde ispod srca. Naucila sam da drzim jedan minut u ruci, jedan tren dugacak kao zamah galebovih krila i tren zalaska sunca, kao citavu vecnost.
Naucila sam da drzim tvoju snaznu ruku u svojoj.

Pokazala sam ti isarane stranice starog spomenara. Jednog cupavog snaznog mladica. Trebao je postati zubar. Ne znam sta se sa njim dogodilo. Mozda cu jednog dana saznati.
Samo si se nasmejao i rekao: „sta da radim sa frizurom?“

17 thoughts on “Izmedju dve lopte

  1. Ja volim taj „miris“ prošlosti. On se nekad javi kroz spomenar, nekad kroz neku sitnicu nađenu na tavanu, nekad kroz san. Nedavno sam naišla na svoje stare crteže. Tako su me vratili u neko vreme… ne znam. Neke sam doradila, neke opet sakrila, a neke objavila na svom blogu. Uz svaki objavljeni ide i ići će kratka priča. To je to. Ta spona onog nekad i ovoga sada. Mnogo sam bila srećna kada su se crteži počeli spajati sa pričama i osvanjivati ovde. To je baš kao lopta, crvena, krpena, mala, velika, odbojkaška… Iz nekad u sad, a da zapravo i nije bilo prekida. Od srca hvala za objavljen post.

  2. tanjatg, hvala na ovom divnom komentaru. Da odbojkaska lopta je bila moja lopta godinama, sada se umesala jos jedna, malo manja🙂 Pogledacu tvoje crteze i tvoja secanaj.

  3. nisam imao spomenar ali sam u leksikonu bio pod bezobraznima nazivom🙂 potpisan … krivo mi je sto nisam zapisivao neke stvair iz proslosti😦

    • mnoge stvari zaboravimo, puno sitnica nekih malih dogajaja, sada iz ove perspektive, ali tad su bili veliki i uhhh nedostizno veliki… ma zbog nekih se crvenelo ko bulka😉 danima…

  4. Imala sam i spomenar i leksikon i album Sara Kej popunjen slicicama. Mislim da toga nema toga vec odavno. I raznih drugih stvari je bilo. Neke su bacene namerno, neke slucajno, a secanje je varljivo i ne moze sve da zadrzi…

    • Ja sam mnogo toga izgubila selidbama iz grada u grad iz drzave u drzavu…
      neke sam namerno bacila, i sada mi je zao zbog toga, ali bila su to neka druga vremena… vazno je da sada zivimo u ovom trenutku, meni je jako vazno pronaci srce i u njemu dom… da, bezusluvni dom…

  5. žalim što su moji spomenari i ispisane riječi, stihovi i pričice ostale, nestale, ne postoje
    vratila si me u neke prošle dane, miris lopte na mojim dlanovima, zadovoljstvo, osmjeh…
    hvala na tome

  6. „Konacno se isplacuje ovaj zivot i prozivljeno u njemu.“ – како ме је само уздрмао овај ред. ХВАЛА ТИ НА ЕМОЦИЈАМА КОЈЕ СИ ПОДЕЛИЛА СА НАМА ОВИМ ТЕКСТОМ! (И ја сам тренирала, ето, кошарку, и сасвим саосећам са тобом!)
    „Naucila sam da drzim jedan minut u ruci, jedan tren dugacak kao zamah galebovih krila i tren zalaska sunca… Naucila sam da drzim tvoju snaznu ruku u svojoj.“ – фантастично!

    • Hvala Mina na citanju, hvala na citiranim recenicama, ucimo se dok smo zivi, gresimo, padamo, bivamo od drugih gurnuti, nekad pokleknemo sami… Meni je trebalo puno godina da shvatim, sta me potpuno ispunjava, konacno sam to pronasla i shvatila da nije zauvek ali da je to- to, postavila sam sebi stepenik i sa njega ne silazim, ne odustajem vise nikada… hvala, ne umem da pisem drugacije, to sto citas to sam ja…🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s