U sportu ima pravila u ljubavi ne…

Pitaju me cesto: „kako si?“
Odgovaram, dobro sam.
Nemam vise zivaca da objsnjavam, tumacim i prevodim na jezik samo njima razumljiv.
Bilo sta drugo da kazem, predmet je pogleda ispod oka i „dobronamernih“ ispiranja usta jutarnjim kafama.
Danju belezim osecanja na papir a nocu je jastuk moje ostrvo u moru suza. Samo on, razume moju tugu i moje molitve.
Mislima govorim. Nema sam. Mozda je tako najbolje, jer sve glasno izgovorene reci ne dolaze do srca kojem su upucene.
Ponekad pomislim da cu zbog ljubavi poludeti ali sta ima lepse od toga?
Biti zbog ljubavi lud. Izgubiti razum. Evo, tu sam.  Predajem se!  Zelim biti luda.
Odgovoricu na svako tvoje pitanje. Ne zelim da bezim. Zelim da zivim sada, odmah, svakog trena.

Zima je sa snegom i mrazom donela i tugu u nasa srca.Tada je neko drugi u tvoje ime  doneo  vaznu i presudnu odluku. Nisi imao izbora. Tako je to, sa sportskom srecom na zvezdanom nebu.

Na ovom drugom nebu, ja sam sama odabrala jednu zvezdu. Dala joj tvoje ime. Nacrtala na njoj tvoj lik i tvoj osmeh. Saljem joj svake noci pred spavanje poglede pune ljubavi i topline. Izgovaram molitve i pruzam ruke ka njoj. Lepa je zvezda, bas kao i ti.
Poslacu mesec i vetar da dodirnu tvoju dusu, kao moja ruka nekada, nezno i toplo…
Neka ti kazu, da dobro sam.

Beskrajna je samo vasiona i moja ljubav u njoj. Htela sam beskrajnu pricu. Dobila sam pricu. Mirisala je na ljubav, na poljupce, na tebe. Stigle su ubrzo suze, i daljine i razdaljine, razdvojenost, razlicitost, patnja i ceznja. Sve to je stiglo sa beskrajnom pricom i nemim pogledima.

Mozda bi bilo bolje da si cutao i ovog petka kada si me zagrlio i rekao do sledeceg puta.

Zurio si opet da sto pre pobegnes od siline ljubavi koju si osetio, od reci kojima nisi dao van. Tvoje krupne oci su bile pune suza, dok su snazne ruke podrhtavale. Zagrljaj nikad nije bio snazniji ili mi se  to samo ucinilo.
Bojis se da ces izgubiti sve a u stvari, izgubio si sebe.
Nema mesta koje se zove tvojim domom, a znas li zasto? Dom je tamo gde ti je srce.

„Pocetak pocetka je svuda, kraj kraja je u nama…“ – M.A

20 thoughts on “U sportu ima pravila u ljubavi ne…

  1. „Pisem price, pesme, jer na tom belom, cistom papiru su samo moje reci,one me ne mogu povrediti kao svet u kome zivim.“

    lepo je kad se covek nervira zbog ljubavi
    lose je kad covek shvati da se nervira zbog gluposti

    • Ivane, ne znam sta da ti odgovorim, nakon svih dotaknutih granica „pakla i raja“ , ja bih sada izabrala samo mirno srce, a moje je tek onda mirno kad je voljeno… a, na zalost to ce izgleda da potraje ili da se uopste ne desi… :))
      e, a sada cekam one sa pricom, covek sam sebi pravi srecu i covek samog sebe voli itd… 🙂 🙂 🙂

  2. ‘Bojis se da ces izgubiti sve a u stvari, izgubio si sebe.
    Nema mesta koje se zove tvojim domom, a znas li zasto? Dom je tamo gde ti je srce.’

    e, posle ovog ja kažem – amin!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s