Voli – ne voli…

„Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće,a prava katastrofa kad ne zna šta može.“ Jovan Dučić

Rekla je da vise ne zeli da ga vidi. Ni da ga ikada cuje. Niti da ga ikada sretne. Obecala je sebi da ga nece zvati. Obecala je da se nece javljati kad bude on nju zvao? Nikada mu vise nece pisati mailove. Nece joj pasti na pamet da mu posalje sms, pozove na „skype“, ukljuci „whatsUP“… ili bilo koje dugme koje bi moglo i slucajno da je spoji sa njim i sa drugim polom na kome vlada sneg i mraz…

Sve je ovo izgovorila za 120 sekundi i otisla.

E sada, posto je pogazila rec  n-i-k-a-d-a,  za manje od gore pomenutih sekundi, volela bi da zna zasto su zene „toliko brljive“ i nasednu uvek istim obecanjima, samo drugacije upakovanim, zavisno od kalibra do kalibra, naravno mislim mentalnog…

Nisam joj mogla dati savet, nisam je mogla ni spasiti. Preostalo mi je samo da verujem da ce uskoro ipak ukapirati da je sve, ama bas sve, samo gluma.
Pasce on opet na obicnim recima, jer kazu da „prestupnici“ uvek, ali UVEK ponavljaju iste greske…

Usput mi je ispricala  da je ubrala beli cvet na livadi i da je kidala jednu po jednu laticu, izgovarajuci „voli me – ne voli me…“, a da je poslednja latica cveta rekla da je on bas voli…  hm.

Mislim da ce na kraju ipak optuziti laticu belog cveta i dva prsta koja su verovatno nehotice umesto jedne, otkinula dve latice  i proglasiti ih krivim.

Farsa se nastavlja.

„Najviše se laže u ljubavi, lovu i u predizbornoj kampanji. “ Vinston Čerčil

Advertisements