Nebo odredjuje put

“ … ma sve ti nebo vrati i zapamti svaki dug
svatko od nas sanja, a nebo odredjuje put… “

Dugo, rekla bih predugo zivim u Austriji. Bilo je godina u kojima nisam imala vremena da slusam nasu muziku i da pratim nasu scenu, ali jednog dana, pre vise od petnaest godina, cula sam njene pesme kod prijateljice, njen glas je savrsen, dodiruje ispod koze. Od tada cekam  na svaku njenu novu pesmu. Uz „carobno jutro“ sam plakala i radovala se na desetine puta, uz „poljubi me“ docekival zore kraj prozora …

E, da je Nina Badric kojim slucajem rodjena u Americi, bila bi poznata sirom sveta, ali je i ovako dovoljno poznata i priznata. Ta zena je borac. Ima snagu reke i ima glas koji prodire u srce, samo je morate oslusnuti. Njene pesme su price. Kratki filmovi. Njene pesme imaju poruku! Jos je nisam cula uzivo, ali znam da hocu. Cesto sam u Zagrebu i ulovicu je vec negde…

„Nebo“ je jos jedna njena prica, pa oslusnite reci. Priblizava se Evrovizija i mi se polako organizujemo, naravno da je i Zeljko u nasim mislima 🙂 austrijanke sam vec mobilizirala, spremili smo telefone i oni glasovi koji dodju iz Austrije su i od nas nekoliko koji ce mo dati sve od sebe… pa Nina i Zeljko srecno!

Da li je bitno sta ljudi kazu…

…and no matter what the people say…
…и тоа не е важно што велат…
…ni bistveno, kaj ljudje govorijo…
…es spielt keine Rolle was die Leute reden…

…my love is your love… i to se nece nikada promeniti…

Kradljivac misli

Bude me i jutros kisne kapi,

pre sata u zoru.

Ti

kao lopov tiho, bez buke

usunjas se i ukrades mi misli.

Tako pokradena, dok cekam

da se moje oci

priviknu na svetlost jutra

mislim na

tvoje lice, na ruke sto nezno

dodiruju moje.

Na osmeh koji toliko puno znaci.

Na jedan dan

samo jedan, nas dan…

Kisa neka pada…

pusti je, ne kradi

neka oboji muzikom

jos jednom za nas

taj  dan,

zato ukradi mene a

pusti kisu da nam svira…

 *
tekst: Slavica  Rankovic