Kada mi nedostajes

Advertisements

Zbogom neparna godino…

Rekli su mi: „vreme leci sve“, ne, nije istina, samo se pravim da je tako.
Putuj, idi!
Ne okreci se.
Nada i tiha patnja u paketu sa crvenom masnom na putu u nepoznato…
… i da dodam, u cuda ne verujem…

Srna

Šuškalo je šumsko lišće, pucketalo granje. Slapovi obližnje reke pojačavali su neobični huk jesenjeg toplog vetra.
Skrivena i ranjena u žbunu jesenje šume ležala je mlada srna. Boja njene dlake stapala se sa bojom liśća. Bila je dobro ušuškana i sakrivena od pogleda sa strane i da nema ove rane i krvi sto curi ne bi se bojala. Nikada je ne bi pronašli. Ovako ranjena bila je lak plen za sve grabljivice.
Drhtala je na vetru i tiho jecala.
Verovala je da rana nije duboka i da će zarasti. Mozda je lovci pronadju i spasu pre nego sto neki zalutali vuk oseti krv u vazduhu i udje joj u trag.
Bila je tiha. Načuljila bi povremno uši i osluškivala vetar i zvuke koje je donosio na ledjima osušenog lišća.
Bila je iscrpljena. Izgubila je dosta krvi. Bolela je hladnoca, bolela je žica zarivena u njenu vitku nogu. Zavukla je glavu pod opalo lišće i lizala ranu. Želela je da spere svu osušenu krv, da zatre svaki trag koji vodi do nje.
Noć se spuštala i šuma je postajala sve tamnija. Ugledala bi poneko oko kako zasija u mraku ali na sreću bili su to samo zečevi i neki drugi mali stanovnici šume. Svi su bili na oprezu. Bojali su se jedni drugih a u isto vreme čuvali jedni druge.

Strah, miris krvi, znoja, bojio je mirisom jesenju noć i pojačavao hladnoću.
Ležala je bespomoćno izložena divljini i tiho čekala zoru.

*
tekst: Slavica Rankovic

730 dana

Putuješ prostranim putevima. Menjaš gradove, prelaziš granice. Obilaziš oko mog grada kao kiša oko Kragujevca.
Čekam te.
Čekaću te i očekivati kao žedna trava kišu, kao mušmula rani mraz.

„Htela bih da te vide samnom i da te sakrijem u isto vreme.“ ( Kaya)
Htela bih…
Čekam te, jer znam da ćeš doći.

*
tekst: Slavica Rankovic

Mi

Radost i Sreća.

Ti si moj nevidljivi junak.
Ja sam tvoja želja.

Dva osmeha, a jedno mi.
Ukus crvenog vina i
Ljubav.
Senke u noći.
Ti i Ja.

Tvoja narukvica na mojoj ruci.
„Magnezit“ na tvojim grudima.
Sreća i Tuga.
Nas dvoje.

*
tekst: Slavica Rankovic

Čežnja

Samo se razdaljine u kilometrima smenjuju, sve osatlo ostaje isto.
Ti i dalje ne čujes otkucaje moga srca iako ono samo za tebe kuca.

*
tekst: Slavica Rankovic

Zbog tebe mi…

Novembra 4, 2012 godine ovaj moj blog proslavio je 5 godina svog postojanja.  Sam, tiho i bez ikakve pompe. Ostavila sam ga da se raduje bez mene.  Pet dugih, a tako kratkih godina druzimo se i  razmenjujemo reci blogo-prijatelji i ja.

Bio je i bili ste moja velika podrska u svim ovim godinama. Ma, dali ste mi snagu da prezivim u jednom jako teskom periodu zivota.

Verujem da nisam „zaboravila“ da pisem. Samo nekako jos nije doslo vreme za nove price.

 

.